Ali ne zaboravimo da sve amino kiseline ne stignu uvijek do mišića. Upoznat ćemo se sada sa terminom AZOTNA RAVNOTEŽA( balans), koji nije ništa drugo nego PROTEINSKI PROMET na nivou amino kiselina, čiji se metabolizam prati preko azota, tako da azotni balans možemo da prikažemo i ovako( slovo N se odnosi na azot):

Azotna ravnoteža = Nt (ukupni unos) – Nu (u urinu) – Nf (u stolici) – Ns (u znoju)

Da, dio amino kiselina završi u stolici, dio u urinu, dio u znoju. Inače, sve apsorbovane amino kiseline ne odlaze do mišića, jer dio ide i na sintezu drugih proteina u ljudskom tijelu, npr. albumina( rezervni protein krvi), kolagena, ali problem nastaje i po pitanju viška. Da, od viška glava ne boli, ali…

Ma koliko neki tvrdili da se amino kiseline teško pretvaraju u masti, da to se ipak dešava ili se aktivira proces glikoneogeneze( katabolička stanja, smanjene rezerve glikogena),pa od amino kiselina nastaje glukoza, tj. glikogen.

Pomenimo dva jako bitna procesa dezaminaciju i transaminaciju koje jasno govore šta se dešava sa amino kiselinama koje se ne iskoriste za sintezu tkivnih proteina. Odvajanjem amino grupe (dezaminacija) iz amino kiselina nastaju keto kiseline, koje se mogu uključiti u Krebsov ciklus i tako iskoristiti u procesu stvaranja energije ( oksidativna fosforilacija) ili učestvuju u „stvaranju“ acetil-CoA, kao supstrata za sintezu masnih kiselina.

Da, amino kiseline se mogu direktno koristiti za stvaranje energije!

Sa druge strane, tu je transaminacija, proces u kome se prenošenjem amino grupe može iz amino kiselina BCAA ( valin, leucin, izoleucin), preko glutamina i u tzv. „ciklusu glukoza-alanin“ iz nastalog piruvata može sintetisati glukoza.

Dakle, gledano iz ove perspektive možemo zaključiti da nijedna studija ne može dati konačan i tačan odgovor na to koliko grama proteina možemo da iskoristimo po obroku tj., na sve to utiče, izbor hrane, tj. vrste proteina, proces varenja hrane, stepen fizičke aktivnosti koji diktira potrebe za proteinima, kalorijski suficit ili deficit , starost, pol , genetska predispozicija, kao i „hormonski status“.

Kao i uvijek sve je to relativno, treba eksperimetisati, učiti o samom sebi, ali neka nam kao smjernica bude raspon od 30-50 grama po obroku, podjeljeno u 5-6 obroka, a ogledalo će reći sve.

Izvor: Za pansport.rs piše Slaviša Stojić.