I maratonac i sprinter su trkači, maratonac izgleda jako mršavo, sa jako malim mišićima, dok sprinter ima jako izraženu muskulaturu i vjerovatno je duplo teži od maratonca. Zašto su njihove tjelesne konstrukcije tako drastično različite? Najjednostavniji odgovor bi bio da oni jednostavno treniraju dva različita sporta!

fdd

U motoričkom pogledu, kod sprintera preovladava eksplozivna snaga jer on treba u nekoliko sekundi da pređe veliku razdaljinu, dok kod maratonca preovladava izdržljivost jer on satima trči na svojoj stazi. Konkretniji odgovor na prethodno postavljeno pitanje leži u tome kako ustvari ova dvojica sportista treniraju svoje mišiće.

Mišić posjeduje sporokontraktilna (”spora”) i brzokontraktilna (”brza”) vlakna. Sprinter primarno trenira brzokontraktilna vlakna koja reagiraju eksplozivno i super brzo na podražaj, ali također i brzo ostanu bez energije. Kada se treniraju ova brza mišićna vlakna, ona prirodno postaju jača i veća po obimu, zato je i konstrukcija sprintera tako mišićava.

S druge strane, maratonac koristi sporokontraktilna mišićna vlakna za svoju sportsku izvedbu. Ta vlakna su jako spora i jako sporo troše energiju, i radi toga mogu jako dugo da vrše rad, pa čak i satima. Kada se ova vlakna primarno i treniraju ona neće znatno povećati svoj obim, i zato ti mišići ostaju u skoro prirodnoj veličini.

Kod obojice je također jako bitan i gornji dio tijela (ruke, trup i rameni pojas). Da bi sprinter ispravno i fokusirano istrčao svoju dionicu potreban mu je balans gornjeg i donjeg dijela tijela, stoga je primoran da u teretani ojača i gornji dio muskulature kako ne bi bio nesrazmjerne građe. Zaključak je da je sprinteru prednost njegova muskulatura jer njegova izvedba traje jako kratko, a potrebna mu je maksimalna snaga.

Kod maratonca je druga priča. Njegova prednost je što je lakši u pogledu kilaže jer je ispred njega staza dužine 42.195 km koju mora istrčati, a to nikako ne bi mogao sa velikim mišićima, tako da je neophodno da odstrani svaki višak tjelesne težine. Zbog toga izgleda tako mršav.

Kod ova dva različita treninga veliku ulogu igra i genetika. Svaki čovjek otprilike ima 50-50 odnos sporokontraktilnih i brzokontraktilnih mišićnih vlakana. Samo kod genetski predodređenih ljudi (vrhunskih sportaša) taj omjer može biti čak i 80-20 u korist brzih kod sprintera, ili 80-20 u korist sporih kod maratonca.

Ovo su razlozi zbog čega su maratonac i sprinter, obojica trkači, a tako različito građeni.